Afazija kod dece

Dečije afazije

Dečija afazija pozdrazumeva poremećaj u razvoju jezika ili gubitak stečenih govorno-jezičkih sposobnosti koje se dešavaju kao posledica oštećenja mozga. Do oštećenja mozga može doći pre rođenja, na samom rođenju ili u ranom detinjstvu.

Postoje dva oblika dečije afazije

Kongenitalna ili razvojna afazija i stečena afazija

Razvojna afazija je poremećaj u razvoju jezika koji nastaje zbog oštećenja mozga u periodu pre rođenja, na porođaja ili u ranom detinjstvu, dok se pod stečenom afazijom podrazumijeva gubitak već stečenih govorno-jezičkih sposobnosti.

Uzroci dečijih afazija

• traumatske povrede mozga (najčešći uzrok dečijih afazija)
• tumori
• infekcije centralnog nervnog sistema
• epilepsija
• moždani udar (u dečijoj dobi izuzetno retko se javlja)

Simptomi dečije afazije:

• Mutizam (gubitak volje za govorom)
• Oskudan govor (izgovara mama, tata, imena članova porodice)
• Problemi u izgovaranju glasova
• Agramatizam
• Poremećaji imenovanja predmeta
• Poremećaji u razumevanju govora
• Poremećaji u čitanju i pisanju

Takođe, ova deca često ispoljavaju i smetnje u pažnji, nestrpljivost (sve što zamisle mora da se desi odmah), ponavljaju jednu te istu radnju, opšta nespretnost koja se posebno javlja kod razvojnih afazija (npr. nespretno drže olovku, nespretno bacaju loptu), probleme u igri sa drugom decom (teško se uklapaju u zajedničku igru, imaju problem da razumeju igru „kobajagi“).

Tipovi stečene dečije afazije

Nefluentna afazija koja se manifestuje teškoćama u govoru, siromašanim rečnikom, teškoćama da pronađu određenu reč, čak kod neke dece i potpuni gubitak govora.

Fluentna afazija koja se opisuje kao tečan govor deteta ali sa pogrešnom upotrebom reči, deca nekada koriste potpuno nepoznate reči.

Dijagnostika dečije afazije

Ukoliko se sumnja na ovaj poremećaj neophodno je uraditi detaljnu logopedsku procenu. Neurološki nalaz je važan jer uz pomoć magnetne rezonance može se dobiti informacija da li postoji ili ne postoji moždana lezija.

Prisustvo moždanog oštećenja i kašnjenja u razvoju govora i jezika govori u prilog postojanja razvojne afazije. Logopedsksa procena je najvažnija i uključuje procenu svih govorno-jezičkih elemanata (govora, razumevanja, imenovanja, a ukoliko je riječ o djeci školskog uzrasta onda i procenu sposobnosti čitanja i pisanja). Takođe, procenju se pažnja, verbalno pamćenje i psihomortne sposobnosti.

Tretman dečije afazije

Tretman koji se sprovodi je strogo individualan, odnosno zadaci koji se primjenjuju su kreirani u skladu sa sposobnostima deteta. Da bi dete razvilo govor, ono najpre mora da razume ono što čuje. Razumevanje uvek ide ispred produkcije, zato se u tretmanu posebna pažnja posvećuje stimulaciji koja će razvijati sposobnost razumevanja govora. Sa decom koja imaju afaziju rade se vežbe za stimulaciju govora, imenovanja slika, gramatike, stimuliše se razvoj fine motorike jer je ona u bliskoj vezi sa govorom. Ukoliko se radi o deci školskog uzrasta primenjuju se vežbe koje će podsticti razvoj veština čitanja i pisanja.

Prognoza

Oporavak jezika kod ovog poremećaja zavisi od nekoliko faktori.

• veličine moždane lezije
• uzroka poremećaja (traumatska oštećenja moga imaju bolji oporavak od infekcija ili moždanog udara)
• mesta oštećenja
• ako je prisutna i epilepsija oporavak je sporiji
• uzrasta (mlađa deca se brže oporavljaju)

Kada se može posumnjati da dete ima afaziju?

Rizik od ovog poremećaja imaju posebno deca koja su pretpela teškoće ili povrede pri rođenju ili povrede glave u detinjstvu.

Ukoliko ovaj rizik postoji, a pri tome primetite da se govor i jezik Vašeg deteta razvija usporeno (kasni pojava prve reči i kansije oskudnost u govoru, nerazumevanje jednostavnig naloga) obratite se logopedu.